Medijski partner

UZBUNA

www.uzbuna.rs

Evroliga: Učinak Zvezde ni dobar, ni loś

Veliki broj utakmica i putovanja kao i dueli sa glavnim favoritima uticali na učinak. – Džordan nije svemoguć, da bi se došlo do cilja neophodan veći broj poena iz tranzicije, a posebno iz reketa

Evroligaška „korona sezona” stigla je do trećine puta, kada je regularni deo u pitanju, ali realna situacija daje malo argumenata za neku ozbiljniju analizu. Virus je okovao Stari kontinent, pa sama pomisao da timovi putuju, borave u raznim državama i gradovima, kao i da igraju utakmice uglavnom bez prisustva publike, kao prvu asocijaciju donosi divljenje, bez obzira što se radi o profesionalnim i dobro plaćenim sportistima.

Izvestan broj utakmica je odložen, bilo je ekipa sa više zaraženih igrača, a u svetlu broju obolelih ljudi na evropskom tlu, teško je reći, da li će se i kako će se odvijati nastavak takmičenja. Nema sumnje da su igrači pod velikim stresom i fizičkim opterećenjem, uporedo igraju utakmice i u državnim i regionalnim prvenstvima, ali uopšteno gledano, kvalitet košarke je na zadovoljavajućem nivou. Najveći ceh platio je Himki. Dok Evroliga nije ukinula pravilo da tim koji ima veći broj zaraženih igrača gubi službenim rezultatom ukoliko se ne nađe na terenu, Moskovljani su u seriji ređali poraze. Tako su sa jednim od najjačih sastava na skoru 2-8, dok ima i onih koji su prijatno iznenadili. Pre svih Bajern (7-4) i Zenit (6-2), a od Makabija (3-8), Panatinaikosa (3-6) i Fenerbahčea (4-7), mnogo se više očekivalo.

Crvena zvezda je posle 11 kola i blizu i daleko od cilja. Deli 12. poziciju (4-7) i na pobedu je zaostatka za osmim mestom koje vodi u plej-of. Po dve pobede ostvarila je kao domaćin (Baskonija i CSKA) i na strani (Asvel i Armani), a u većini duela bila konkurentna do kraja. Najveća pobeda kluba je što su svi igrači zdravi, a po organizacionom segmentu i marketinškim aktivnostima „crveno-beli” su u samom evroligaškom vrhu. Utisak koji su igrama ostavili je bolji od rezultata, a kao olakšavajuća činjenica da su odigrali prve mečeve sa najvećim favoritima za „fajnl for” – Barselonom, CSKA, Realom i Efesom. Sledi nešto povoljniji raspored, ali jasno je kao dan da će im do cilja (četvrtfinale), biti neophodno još bar 12 pobeda.

U „ludom” ritmu utakmica trener Saša Obradović imao je malo prostora za treninge, pa je formu morao da traži kroz utakmice, što je trnovit put. Od 2017, kada je kormilo napustio Dejan Radonjić, Zvezda nema kontinuitet ni u stručnom radu ni kada su nosioci igre u pitanju, a situaciju je otežala i činjenica da je u fazi kada je sezona već počela angažovala trojicu novih igrača (Teri, OBrajant i Ročesti), što je uticalo i na timsku „hemiju”.

Da li će ovo biti i sastav koji će završti sezonu, nije izvesno. Ročesti (35), koji je u sezoni 2017/18, bio ključni igrač, doveden je kao ispomoć Holu i Voldenu u organizaciji napada, sa više ofanzivnim afinitetima. Dvomesečni ugovor mu ističe 7. decembra, a na osnovu viđenog, nije doneo timu ono što se očekivalo. Na osam utakmica prosečno je beležio 3,9 koševa uz dve asistencije, ali mnogo veći problem su njegove godine i nedostaci u odbrani zbog fizičke konstitucije.

Iako je iz Valensija doveden kao vrstan šuter (12,8 poena prosečno) Džordan Lojd je obeležio uvodni deo sezone. Do dva poslednja duela sa Barselonom i Efesom, bio je prvi strelac Evrolige sa prosečno 23 poena i ujedno najkorisniji igrač. Zadržao je lidersku ulogu kao poenter (18,4), ali ga je kao MVP pretekao Vladimir Lučić iz Bajerna. Na dve poslednje utakmice ukupno je postigao 12 poena, uz veoma loš šurt iz igre, 14-3 za dva i 8-0 za tri poena. Umor i taktika protivnika da ga izoluju su učinili svoje, ali nije bila jasno vidljiva varijanta „B“, kada je najbolji strelac tima u kreativnim problemima.

Zvezdi nedostaju poeni iz tranzicije, a posebno pod košem. Kuzmić i Teri su plodonosniji u defanzivnim rolama, a prosečno zajedno postižu 10,8 koševa. Očekivalo se da će po unutrašnjoj igri biti konkretniji OBrajant i Jagodić-Kuridža, ali oni većinu poena postižu sa distance. Ovaj drugi na poslednje dve utakmice nije se upisao, a za 32 minuta na parketu uputio je samo tri šuta. Bez pretnje pod košem i iz reketa, slabi konkurentnost u odnosu na najjače timove i stavlja se preteško breme spoljnoj liniji koja ne može na svakoj utakmici da „isporuči“ za pobedu dovoljan broj šuteva.

Situacija sa domaćim igračima je takva kakva je. Oni vrhunski su retki i igraju za mnogo veći novac u konkurentskim ekipama, a produkcija mladih je poodavno veliki problem srpske košarke. Tako je došlo i do apsurdne situacije da su dvojica reprezentativaca koji učestvuju u kvalifikacijama za evropsko prvenstvo daleko od najboljih 12. Aleksa Radanov nije zabeležio ni sekund na parketu, dok je Boriša Simanić bio u sastavu na jednoj utakmici, na svega minut i po. Sećanje seže u sezonu 2015/16 i najvećeg evroligaškog uspeha „crveno-belih”, plasmana u četvrtfinale (eliminisani od šampiona CSKA), kada je u timu bio samo triling stranaca – Kinzi, Miler i Cirbes. U aktuelnoj ih je sedmorica i nosioci su igre. Srpski igrači (šestorica se upisalo u strelce) prosečno beleže 22,9 poena od 74,2 timska…

Ostavi komentar

%d bloggers like this: