UZBUNA

www.uzbuna.rs

Nova godina bez Olimpijskih igara, Vimbldona i publike

Najveća smotra sporta prvi put odložena, a najčuveniji teniski turnir prvi put nije održan posle Drugog svetskog rata. – Pandemija produžava neke slavne karijere… – Od navijačkog zanosa do praznih tribina…

Ne treba posebno objašnjavati koliko je pandemija virusa korona pogodila sportiste i čitavo sportsko tržište, ali u godini ma isteku neke vesti su ipak snažnije odjeknule od drugih. Tako su Olimpijske igre prvi put odložene u svojoj istoriji (pomerene za naredno leto), a teniski turnir s najvećom tradicijom – Vimbldon (osnovan 1877) – prvi put nije održan posle Drugog svetskog rata. Igre u Japanu su poskupele za više od 2,5 milijardi evra, dok je Vimbldon od osiguranja naplatio 126 miliona evra i tako pokrio maltene polovinu gubitka za proteklu godinu.

Naravno, besmisleno je plakati nad sudbinom takvih institucija u vreme kad virus nemilosrdno kosi ljudske živote, ali se takvi potresi neminovno odražavaju i na manje sportske sredine. Samim tim i na život „običnih” ljudi. Mnoge sportske asocijacije žive od TV prava sa Olimpijskih igara, mnogi sportski programi se finansiraju novcem koji se u kasu Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) sliva sa Igara, mnogi mladi takmičari dobijaju stipendije od toga.

Sportovi uglavnom žive od najvećih šampionata (kontinentalni, svetski), a većina tih takmičenja u ovoj godini je ili otkazana ili odložena za 2021. godinu (kao Evropsko prvenstvo u fudbalu). Olimpijske igre su se, za sada, spasle, ali je njihovo odlaganje uzdrmalo kičmu svetskog sporta i pretumbalo čitave kalendare u naredne dve godine (recimo,, „Evrobasket 2021” seli se u 2022). To se neminovno odražava na planove i karijere sportista. Jer ima mnogo vrhunskih sportista u zenitu karijere (kao, recimo, vršnjaci, Novak Đoković i Miloš Teodosić, obojica rođeni 1987) koje ovakva pomeranja više pogađaju nego nadolazeće asove, koji imaju pregršt vremena pred sobom.

Desetine velikana sporta bilo je primorano da produži svoj radni vek samo da bi se oprostilo na Olimpijskim igrama. Među njima su i dvoje Amerikanaca, plivač Rajan Lohte (36) i atletičarka Alison Feliks (35, pre dve godine postala majka). Oboje su na vest o pomeranju Igara reagovali isto, rešeni da svoja tela drže zategnuta kao strune do narednog leta, sa željom da uvećaju svoju kolekciju medalja: Lohte ih ima 12 (šest zlatnih, tri srebrne, tri bronzane), Feliksova devet (šest zlatnih, tri srebrne), a oboje se spremaju za svoje peto učešće na najvećoj smotri sporta.

Pandemija se nije podjednako odrazila na sve sportiste (gledano iz takmičarskog ugla). Ako, na primer, čitavu stvar posmatramo iz ugla jednog od najboljih sportista sveta, Novaka Đokovića, nije teško zaključiti koliko je on na velikom gubitku. Sezona je prekinuta u času kada je bio nezaustavljiv i možda je igrao bolje nego ikada. Olimpijsko zlato, jedino koje mu nedostaje u krcatoj riznici trofeja, ostaje mu kao prioritet. Sada će biti pred još većim izazovom, da godinu stariju, u sezoni sa toliko promena u kalendaru, tempira formu i za Tokio (grend slevovi su ipak važniji u tenisu).

Fudbal je u protekloj godini prevalio put od navijačkog zanosa do praznih tribina. Utakmica osmine finala Lige šampiona, između Atalante i Valensije u Milanu (19. februar), smatra se okidačem za najveće žarište pandemije virusa korona u Evropi. Oko 40.000 ljudi putovalo je na taj meč u Bergam (kao i Milano, nalazi se u Lombardiji), grad koji je najviše propatio u protekloj godini. Najbolji teniser sveta Novak Đoković je već u aprilu donacijom od milion evra pomogao zdravstveni sistem u tom delu Italije, a isti iznos je prethodno usmerio ka Srbiji.

I mnogi drugi sportisti, širom sveta, pritekli su u pomoć raznim zdravstvenim ustanovama. Među njima su i fudbaleri Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo, koje je na početku pandemije „prozvao” jedan ogorčeni lekar iz Italije („neka vas sada leče Mesi i Ronaldo”) u trenutku dok se raspadao zdravstveni sistem u mnogim evropskim zemljama. Obojica igrača su uplatila po milion evra (Mesi za klinike u Barseloni i Argentini, Ronaldo u Portugaliji).

Pandemija je, normalno, ispraznila tribine na sportskim borilištima, a samim tim i džepove klubova. Mnogi su ušli u 2020. s ciljem da im se vrati novac od investicija. Umesto toga, Totenhem je bio prinuđen da igra bez publike na novom stadionu (kapacitet 62.000 gledalaca) u koji je uložio više od milijardu evra.

Utakmice bez publike najviše su pogodile najveće sportske lige, što je i razumljivo, jer se u njima najveće posete. Recimo, u 2019. godini, navijači su u fudbalskoj Premijer ligi u Engleskoj potrošili zbirno 1,3 milijarde funti (oko 1,5 milijardi evra), računajući pored ulaznica i TV pretplate, dresove i ostale troškove u vezi sa voljenim klubom. Jedan navijač je u proseku izdvajao oko dve hiljade evra te godine na fudbal. Posle zatvaranja stadiona, jedno istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da je svaki treći navijač voljan da potroši još više novca za najvažniju sporednu stvar na svetu…

Nemačka Bundesliga je prva od velikih fudbalskih liga nastavila svoje takmičenje i prva je vratila publiku na stadione, u meri u kojoj je to bilo dozvoljeno (od 10 do 25 odsto kapaciteta). To je liga s najvećom prosečnom posetom na svetu, a u njoj igra klub s najviše prodatih ulaznica po meču (više od 80.000) – Borusija iz Dortmunda. Ovaj klub je objavio gubitak veći od 70 miliona evra za obračunsku sezonu 2020/21. godina.

Ne postoje pouzdane brojke kako se pandemija odrazila na poslovanje srpskih klubova u kojima su (u većini) plate kasnile, a dugovi rasli i pre pojave virusa korona. Srećom po većinu njih da dugo najavljivana „opšta privatizacija” nije stupila na snagu, jer bi bez novca javnih preduzeća odavno bili u stečaju…

Ostavi komentar

%d bloggers like this: